Rezultati istraživanja, koje su sproveli RBC Wealth Management i Campden Wealth, zasnovani su na odgovorima 155 porodičnih investicionih kancelarija iz Severne Amerike. Reč je o organizacijama koje upravljaju imovinom veoma bogatih porodica i donose dugoročne investicione odluke.
Ovakvi rezultati ukazuju na paradoks koji sve više prati razvoj veštačke inteligencije: investitori žele da iskoriste mogućnosti koje tehnologija otvara, ali istovremeno sumnjaju da su očekivanja tržišta možda previsoka.
Strah da će propustiti priliku
Prema istraživanju, 85 odsto ispitanika smatra da bi ulaganja povezana sa veštačkom inteligencijom mogla da donesu dobre rezultate u narednih godinu dana, u periodu od dve do pet godina ili u oba vremenska okvira.
AI je tako postao vodeća investiciona tema za 2026. godinu, koju je kao prioritet izdvojilo 59 odsto ispitanika. Na drugom mestu našle su se američke akcije i direktna ulaganja, sa 76, odnosno 72 odsto odgovora kada je reč o očekivanjima za narednih 12 meseci i period od dve do pet godina.
Dugoročnija očekivanja pokazuju nešto drugačiju sliku. Kada su upitani koja ulaganja bi mogla da donesu najbolje rezultate u naredne dve do pet godina, 69 odsto ispitanika izabralo je američke akcije, dok se za veštačku inteligenciju opredelilo 64 odsto. Direktna ulaganja bila su blizu, sa 62 odsto odgovora.
Bill Ringham, direktor strategija za privatno bogatstvo u RBC Wealth Managementu, smatra da ovakvi rezultati delom odražavaju strah investitora da ne propuste priliku za zaradu.
Čak i investitori koji raspolažu kapitalom namenjenim dugoročnim ulaganjima mogu da podlegnu takvom pritisku, upozorio je Ringham. Kada se pojavi tehnologija za koju se očekuje da će promeniti čitave industrije, ostajanje po strani može delovati kao rizik samo po sebi.
Investitori vide priliku, ali i rizik od pucanja balona
Entuzijazam prema AI-ju ne znači da investitori zanemaruju moguće posledice prevelikih očekivanja. Tri četvrtine ispitanika smatra da bi balon na tržištu veštačke inteligencije mogao da pukne u narednih pet godina.
Među najvećim tržišnim rizicima izdvojilo se i prekomerno zaduživanje države, koje je navelo 76 odsto ispitanika. Na mogućnost da napredak veštačke inteligencije utiče na zaposlenost upozorilo je 66 odsto njih.
Ringham ocenjuje da su investitori istovremeno optimistični i oprezni, naročito kada je reč o mladim kompanijama koje razvijaju AI tehnologije. Iako pojedini projekti imaju veliki potencijal, veliki broj novih firmi otežava procenu toga koje će zaista ostvariti dugoročan uspeh.
Zato očekivanje da će veštačka inteligencija promeniti poslovanje ne mora automatski da znači da je svaka investicija u tu oblast dobra prilika.
AI utiče i na odluke izvan tehnološkog sektora
Istraživanje pokazuje i da investicione planove bogatih porodica ne treba posmatrati isključivo kroz ulaganja u AI kompanije. Tehnologija sve više utiče na različite privredne sektore, pa se njena uloga može odraziti i na odluke o ulaganju u privatni kapital, nekretnine i rizični kapital.
Oko 31 odsto ispitanika planira da poveća direktna ulaganja u privatni kapital, dok nešto više od petine razmatra veća ulaganja u nekretnine i rizični kapital.
To ne znači da će sav taj kapital biti usmeren u veštačku inteligenciju, ali pokazuje koliko se očekivanja u vezi sa ovom tehnologijom mogu preplitati sa širim investicionim strategijama.
Istraživanje tako otkriva da se među najbogatijim investitorima istovremeno razvijaju dva stava: želja da učestvuju u rastu tržišta veštačke inteligencije i strah da bi deo današnjih očekivanja mogao da se pokaže kao neodrživ. Za njih izazov nije samo prepoznati tehnologiju koja ima potencijal, već i proceniti koliko je opravdano platiti za taj potencijal.
